NOVOSADSKA PUNK VERZIJA Vol. 3 1978-2013 ( SKCNS )

Knjiga “Novosadska Punk verzija” je 2014. godine doživela svoje treće dopunjeno izdanje, što je svakako jedan lep uspeh vredan svake pohvale i pažnje.
Meni je u ruke dopalo upravo treće dopunjeno izdanje ove knjige koju sam pročitao u jednom dahu i sada imam čast da napišem njen prikaz.
  Ako bih trebao da upoređujem ovu knjigu sa nekom drugom knjigom, onda bi najpribližnije poređenje moglo da se izvrši sa “Punk u YU 1980-90.”, koju su priredili Dragan Pavlov i Dejan Šunjka, a koja je izašla početkom devedesetih godina prošlog veka.
U suštini, prvi i jedini razlog za upoređivanje “Novosadske Punk verzije” sa “Punk u YU”, ako izuzmemo da se obe knjige bave punk/hc istorijatom i tematikom, leži u tome da su te dve knjige jedine koje se kod nas uopšte bave domaćom punk/hc antologijom. “Punk u YU” se bavila punk/hc scenom stare Jugoslavije i temeljila se na izveštajima sa scena iz gradova SFRJ u kojima je bilo punk/hc dešavanja, kao i na infosima punk/hc bendova i fanzina, a sve izveštaje i infose su priređivačima knjige slali aktivisti sa scena, urednici fanzina i članovi bendova koji su se našli u knjizi. “Novosadsku Punk verziju” potpisuju Sava i Zgro, koji svoja sećanja, doživljaje i iskustva pretaču u knigu o novosadskoj punk/hc sceni, a kroz knjigu se provlače i sećanja na određene periode koje nam pričaju članovi NS bendova koji su zastupljeni u njoj.

Ideja vodilja za obe knjige je sigurno bila ista – otrgnuti od zaborava deo života koji su određeni ljudi sa svojim bendovima (ili sa nekom svojom drugom delatnošću) posvetili, ili još uvek posvećuju, punk/hc muzici i pokretu i sve te događaje spakovati na jedno mesto odnosno dokumentovati u knjizi.
Obzirom da sam pročitao obe knjige, mogu da kažem da je su njihovi autori u svojim naumima uspeli, a svako dalje upoređivanje ovih knjiga bilo bi neumesno i nepotrebno jer je reč o različitim vremenima u kojima su se knjige pojavile.
No moram da priznam da se već na prvi pogled vidi da je “Novosadska Punk verzija” obimnija, a nakon čitanja se jasno može zaključiti da je sadržajnija i detaljnija od “Punk u YU”.
“Novosadska Punk verzija vol. 3” je ispričana na 292 stranice i obiluje gomilom fotki bendova, pojedinaca, omota izdanja, plakata sa svirki, flyera i naslovnih stranica fanzina. Opšte je poznato da je Novi Sad imao jaku scenu na kojoj su punk i hardcore vrlo brzo zaživeli, pa je u ovoj knjizi cela ta NS punk/hc priča hronološki veoma dobro ispričana i predstavljena čitaocima.
Neke od novosadskih punk/hc bendova sam slušao, neke gledao uživo, za neke sam samo čuo, a sa nekima sam se prvi put sreo na stranicama “Novosadske Punk verzije”.
Ne bih da nabrajam sve bendove iz knjige jer ih zaista ima mnogo, ali ću se, u narednim redovima, svakako osvrnuti na određene grupe koje su predstavljene u knjizi a čiji uticaj izlazi iz lokalnih novosadskih okvira.
Kraj sedamdesetih i početak osamdesetih godina prošlog veka je rezervisan za jedne od pionira punka tj. Pekinšku Patku, kao i za niz manje poznatih punk bendova koji su uticali na lokalnu scenu a čije su biografije obrađene u knjizi.
Sredinom i krajem osamdesetih godina su dominantni 2 Minuta Mržnje (čiji širi uticaj je nemerljiv, što se lepo vidi na primeru kada im Gvido Obradović 1995. godine izdaje vinilni 7” “Došao je kraj” iako tada odavno nisu postojali) i Vrisak Generacije. Oba ova benda su imala grublji, čvršći, više hardcore zvuk od NS grupa koje su im predhodile...
Naravno, uz 2MM i VG toga vremena moram da pomenem i Ritam Nereda koji su pičili Oi! punk street priču i koji su, po meni, kvalitativno najduže trajali od svih NS bendova.
Početak devedesetih definitivno pripada Generaciji Bez Budućnosti koja je, zahvaljujući svojim hitovima “Olovna jutra” i “Jamaica" postala jako popularna. Tih devedesetih godina se pojavljuje dosta NS punk/hc bendova (Nospeedlimit, Provokacija, Blitzkrieg, Mitesers, Strive 4 More, Bonebreaker, Force Union, DMT, UMT, Korozija...), koje sam slušao na trakama i čije intervjue i infose sam čitao u raznoraznim domaćim fanzinima.
Međutim, ono što mi je ostalo u pamćenju je subjektivno mišljenje da je većina NS bendova sredinom devedesetih (izuzimajući Nospeedlimit, Strive 4 More i Force Union) prosto ličila jedan na drugi i zvučala jako slično, pa sam imao utisak kad pustim par bendova jedan za drugim da tu nema neke bitnije razlike, jer je bilo manje sirovog i grubljeg hc zvuka a mnogo više melodičnog, pa su tako VG i Mitesers (čiji je prvi demo iz 1991. legendarno brzo hc razvaljivanje) otišli u melodičnije vode, a konkretno VG je počeo da mi liči na Provokaciju, na koju me je podsećao i Blitzkrieg.
Moguće da je uzrok tome činjenica da su to bile godine prženja na Epitaph stil i ostala kalifornijska melohc/punk kreveljenja (pa je NS tada slovio za prestonicu melodičnog hc/punkrocka kod nas), kao i podatak da su isti ljudi svirali u više razlicitih bendova.
Nakon dvehiljadite NS scenu obeležavaju bendovi poput Lockdown, Red Union, Mighty Dogz, kao i ponovna okupljanja i aktiviranja grupa koji su odavno prestali sa radom, kao recimo 2MM.                 
 Neko će možda primetiti da sam sa NS scene izostavio ili zaboravio Atheist Rap.
Ne, nisam ih izostavio ni zaboravio već sam ih ostavio za kraj ove priče o bendovima iz knjige “Novosadska Punk verzija”. Tačno je da svi znaju za Ateiste, da su oni napravili veliku karijeru te da su postali sinonim za novosadsku scenu, ali o njima nemam najbolje mišljenje jer su za svirke u vreme devedesetih trazili vise od soma maraka.
Baš zbog takvog stava većine domaćih bendova je propao” rocknroll” a ne zbog nekakvog, od strane tih istih bendova isfantaziranog maćehinskog odnosa države prema njima jer su se takvi bendovi vrteli po državnoj tv u to vreme, a konkretno Ateistima je tadašnji državni PGP izdao drugi album.
U principu, Ateiste je dobro opisao Zgro u knjizi navodeći da su verovatno jedini bend u Srbiji koji zivi od panka. Slažem se sa njim da oni nemaju problem da sviraju i po manjim mestima. Za kintu, naravno. Međutim, da li je to pravi punk ili se iza tog navodnog punka krije mamipara –odgovor ne moram ja da dam jer su stvari više nego jasne.Što se daljeg prikaza knjige “Novosadska Punk verzija” tiče, svima je poznato da jednu scenu ne čine samo bendovi, već i svirke, fanzini i izdavači, pa su tako i ti segmenti NS punk/hc scene pomenuti u knjizi. Punk/hc koncerti i festivali po Novom Sadu su u knjizi dobro obrađeni i meni je bilo najzanimljivije da čitam o svirkama koje su se dešavale osamdesetih godina a čiji su glavni protagonisti bili nemački Inferno i holandski B.G.K., kao i o dvodnevnom festivalu održanom početkom 1990. godine pod nazivom “Bolje uživo nego na mrtvo” na kome su nastupali Overdose, Ludilo, KBO!, It’s Not For Sale, Ritam Nereda, Oslobodioci. Takođe su ispričane i priče o nastupima u Novom Sadu velikih stranih bendova poput The Damned, Cockney Rejects, P.T.T.B., Snuff itd…, kao i o odlascima na svirke van Novog Sada gde mi je za oko zapala priča o odlasku na cert M.D.C. u klub Panta Rhei u Bačkoj Topoli.
Obzirom da sam imao prilike da posetim taj klub koji nije klub u pravom smislu reči već kuća sa zazidanim prozorima, tačno mogu da znam kako se jedan od koautora knjige osećao među gomilom đarma punkera te je zato za njih napisao da su totalno drugi svet. Verujte da jesu i većina njih živi za “pokret 64 županije” iako su navodno, u anarcho fazonu.
U knjizi je obrađena i novosadska fanzinaška scena sa koje treba istaći pre svih “Tri Drugara” i “Bolji Život” koji su svakako bili najkvalitetniji i najpoznatiji fanzini rađeni u Novom Sadu...
Što se tiče novosadskih izdavača, rad SKCNS-a je detaljno opisan, što je sasvim logično jer je u pitanju aktivan izdavač zahvaljujući kome su mnogi novosadski punk/hc bendovi dobili svoja izdanja i čije izdavaštvo se ne svodi samo na muziku već i na knjige.
Manje prostora je dobio legendarni Start Today Records. Smatram da je trebalo malo više prostora posvetiti priči o ovom nekadašnjem nezavisnom izdavaču jer bi bilo zanimljivo čuti kakve su to “muke” bile da se izda ploča početkom devedesetih godina; kojim kanalima je jedan mali nezavisni izdavač uopšte dolazio do mogućnosti presovanja vinila; zašto je izbor za njegova vinilna izdanja pao na Epidemic Zone, KBO! i Dead Ideas a ne na bendove iz Novog Sada? Verujem da bi tako proširena priča o Start Today Recordsu iz današnje tačke gledišta bila mnogo zanimljivija, ali o tome u knjizi nema ni reči već su samo navedena njegova izdanja. Takođe nema pomena ni o drugom novosadskom nezavisnom izdavaču iz vremena SFRJ – Mr.Montenegro Recordsu.
Doduše, to je možda zbog toga je on izdavao kasete Love Huntersa i Oslobodioca, kao i jedan 7” vinil Oslobodioca koji ne spadaju u punk/hc žanr, mada na plakatu za spominjani festival “Bolje uživo nego na mrtvo” stoji i Mr. Montenegro, pa pretpostavljam da je i taj nezavisni izdavač bio uključen u NS punk/hc priču. Ono što je i kod ovog izdavača zanimljivo je da i on, poput Start Today Recorda, na vinilu štampa bend koji nije iz Novog Sada, pa bi zaista bilo interesantno pročitati razloge za takvu odluku. Uzgred se pominje i Music Yuser, izdavač koji je devedesetih na kasetnim izdanjima objavio gomilu NS i drugih bendova, no i o njemu se ne navodi ništa preciznije. Svi ti detalji vezani za NS izdavače su mogli da uđu u ovu knjigu, ali ko zna, možda će se naći u nekom narednom izdanju.
Inače, stvar koju sam primetio još devedesetih a koja je dobila potvrdu čitanjem ove knjige je da NS punk/hc bendovi nisu baš marili za DIY punk/hc duh i DIY punk/hc izdavaštvo. Ali ok, Socijala Records koji se spominje u ovoj knjizi je osvetlao obraz po tom pitanju.
Od zanimljivih stvari iz knjige “Novosadska Punk verzija” su tu još priče o naširoko poznatom novosadskom skinhead pokretu, NS ska bendovima, raznoraznim klubovima i mestima za svirke, neizostavnim dragstorima, tragičnoj smrti Ljube gitariste Nospeedlimita, a jako gotivno mi je bilo da pročitam jedan Zgroov opis koji glasi “Katastrofa!” a kojim je opisao svoje “oduševljenje” bendovima koji su učestvovali na Yu Metal Attacku 1989. a među kojima su bile i novosadske metal grupe Pergament i Annathema.
No Zgroovo gledište očigledno da nisu delili Gaga (kome je u Vrisku svirao Stavra iz Annatheme), Ritam Nereda (kome je kasnije Коle Polzović /koji je organizovao te iste Yu Metal Attacke, Hard Metal festivale i Balkan Horror Opere te koji je imao Explosive izdavačku kuću/ bio menadžer) i Voja Žugić/Start Today Records (koji je slovenačkom deathrash sastavu Epidemic Zone, koji je takođe svirao na nekom od tih NS metal festivala, objavio vinil singl).
Za kraj ovog prikaza mogu samo da kažem da ko nije imao prilike da pročita prva dva izdanja ove knjige - sada mu se pruža dobra prilika da pročita ovo treće dopunjeno izdanje, a svakako da bi bilo poželjno da i aktivisti sa punk/hc scena iz drugih gradova po Srbiji urade knjige sa istorijatima punk/hc dešavanja u svojim gradovima jer sam siguran da bi po tom pitanju Beograd, Subotica, Kragujevac, Smederevska Palanka i Kraljevo, pre svih ostalih gradova, mogli da ispričaju svoju punk/hc priču, sličnu ovoj koja je ispričana u knjizi “Novosadska Punk verzija”.
Informacije u vezi knjige na kontakt mejlove:
savasavic2001@yahoo.com
zgrohcns@gmail.com

T2