ANNATHEMA – Decibel CD (Miner Recordings, 2012)

 

Љубазношћу господина Милана, власника издавачке куће Miner Recordings,  добио сам четврти албум новосадског бенда Annathema под називом „Decibel“, па ће у овом тексту да уследи мој осврт на то издање. Уз то, ово је идеална прилика и да напишем осврт на њихов дотадашњи опус, а ту прилику нећу да пропустим.

Рад и издања групе Annathema могу да се поделе у три целине.

Прву целину чине њихова прва два албума која су се појавила на касетама и плочама - албум „Annathema“, објављен за издавачку кућа Panonija Koncert из Новог Сада 1989. године, и албум „Empire of Noise“, објављен за такође новосадски Explosive Records 1991. године.

Албуми „Annathema“ и „Empire Of Noise“ стилски и имају и немају сличности. На плочи „Annathema“ у највећој мери преовлађује мелодични heavy metal, који је у својим најблиставијим тренуцима пресечен thrash metalom. Но, група Annathema је захваљујући свом истоименом првенцу и гомили свирки, али и непрекидном хајпу који је Explosive Records правио око њих (проглашавајући их и легендама домаћег thrasha), стекла велики углед на простору тадашње СФРЈ, а цела прича је требало да буде овенчана објављивањем помпезно најављиваног другог албума „Empire of Noise“.

Плоча „Empire Of Noise“ се појавила 1991. године, а на њој је Аnnathema под утицајем бенда Testament направила потпуни стилски заокрет ка чистом thrash metalu. Међутим, иако је „Empire of Noise“ био и по песмама и по продукцији за копље изнад првог албума, Annathema није успела да дочека његово објављивање и на компакт диску, нити да га испромовише онако како смо сви у то време очекивали. Разлог томе је распад групе који се десио средином лета исте године. Зато је Annathema остала ускраћена и за најављени це-де, а и за озбиљну промоцију, па су пре изласка албума у правој постави имали само један већи концерт са групом Bloodbath у Београду почетком лета 1991, а са скрпљеном поставом су свирали пред неколико хиљада људи на Hard Metal фестивалу у Новом Саду крајем августа 1991. Са тим скроз разочаравајућим наступом на Hard Metal фестивалу, на коме су били највљени као хедлајнери, завршава се прва целина рада овог бенда.

Ако бих сада, лишен дечачке занесености, подвукао црту о албумима „Annathema“ и „Еmpire of Noise“, могао бих мирне савести да кажем да када би са њих узели најбоље песме - једва да би успели да направимо један цео квалитетан албум. Нумере „To Hell and Back“ и „Loud, Proud and Deaf“ (уз можда „Killer Machine“ и „Rough Sound“) са прве плоче, и „Road Warrior“, „Sleepless Night“, „Pray with your blood“ и „Empire of Noise“ са другог винила су ипак премало да би сва она прича која је о овом бенду била пласирана тих година била заиста и оправдана. Но, истини за вољу, групи Annathema свакако треба одати признање да је заједно са бендовима Epidemic Zone, Sarcasm, Game Over, Salem, Xenophobia, Drinking Skull, Bombarder, Bloodbath, Heller, Demoniac, Pergament... била једна од  узданица тадашње југословенске thrash/speed/death metal сцене.

Другу целину рада групе Annathema представља поновно окупљање 1998. године у скоро па истој постави која се била распала седам година раније, и објављивање трећег албума „Don't go Down”, који се појавио на касети за Explosive Records.

Албум „Don't go Down”  стилски наликује њиховом првом албуму, али је на њему, за разлику од првенца, thrash metal сведен на минимум. На Annatheminom трећем албуму доминира Heavy ' n' Hard звук уз доста rock солажа, али ова касета у комплету не нуди слушаоцу позив на друго и треће слушање. Описан у три речи, албум „Don't go Down” је блед, килав, исподпросечан, а са њега бих на силу могао да издвојим само песму „Wolf“ и ниједну другу.

Повратнички албуми би морали да понуде квалитет, али и да по квалитету надмаше претходни албум. Annathema албумом „Don't go Down” дефинитивно није успела ни у једној од ове две тачке, а чак се добрано удаљила од одређеног квалитета приказаног на „Empire of Noise“ плочи.

Трећa целинa Аnnatheminog рада почиње доласком новог певача (2008), а затим се наставља снимањем четвртог материјала под називом „Decibel“ (2010) и његовим објављивањем на компакт диску за издавачку кућу Miner Recordings (2012)

Мало техничких детаља о албуму "Decibel": на њему се налази 11 песама које трају преко 45 минута, па тиме ово издање чине најдужим Annatheminim албумом јер су му сва три претходника трајала по 37 минута. Буклет диска је обиман и садржи дотадашњу биографију и дискографију бенда, текстове песама и слике.

 Продукција материјала је набуџена, гитаре наоштрене, метал и класичних солажа у песмама има на претек, бубањ закива, а певач је својим гласом успео да убризга свежу крв у овај, до тог тренутка, безмало бескрвни бенд.

За 8 од 11 песама са диска „Decibel“ може се рећи да су рађене у thrash metal жанровском стилу и да представљају модернију верзију најсветлијих момената забележених на плочи “Empire of Noise”, a чак је и сам назив албума „Decibel“ симболично повезан са називом „Еmpire of Noise“ (царство буке) пошто Decibel представља и мерну јединицу за изражавање јачине буке. 

Међу тих осам песама су се нашле брзе („The Pressure song“, „One of Us“), затим песме mid-tempa („Apocalyptic Breed“, „Home Again“, „Damned at all“) у којима више него другде предњачи певачев Panterizovani вокал, као и песме које су мешавина брзог и средњег темпа („We are two worlds....“, „The Snake“, „Hate time“). Значи, ред брзе вожње, ред џ-џ-џ гитара, ред и једног и другог, уз мало брејкова, као и изврсних хорских бек вокала (поготово оних у песми „Hate time“). Ових осам песама чине квалитативно компактну целину, која није постојала на претходним Annantheminim издањима.

Остале три песме су: „The Black Santa“, „Lousey Was a Whore“ и „Neću da znam“. И док прве две наведене представљају Annathemu у оном њеном почетном Heavy ' n' Hard стилу са трунком thrasha, трећа је кратка thrashcore кидалица, коју је отпевао певач Ritma Nereda.

Песме које се одмах по првом слушању издвајају са албума „Decibel“ су: „The Pressure Song“, „Damned at all“, „One of Us“, „The Snake“, „Hate time“, „The Black Santa“, што је више од половине материјала.

Самим тим, очигледно да је Аnnathema песмама са диска „Decibel“ понудила квалитет, као и да је тим квалитетом надмашила претходни „Don't go Down” албум (што, руку на срце, ни није било тешко обзиром на његов “квалитет“), те се може без икакве погрешке закључити да је „Decibel“ њиховo најбољe остварење.

K.Н.